loading...

Pravilna ishrana

Pravilna ishrana je osnova očuvanja dobrog zdravlja,lepote i dobre kondicije organizma,pravilna ishrana se sve češće pominje s obzirom da u savremenom svetu već od detinjstva počinjemo da se hranimo nezdravo što donosi posledice za ceo život.

Hranite se pravilno da ostanete zdravi. Glavni način da ostanete zdravi je da održite snagu svog imunog sistema, a pravilna ishrana je najvažniji način da to postignete. Hrana je najbolji lek na svetu, pod uslovom da unosite dovoljne količine hranljivih materija, proteina, masti i ugljenih hidrata. Mnoge naučne studije su utvrdile vezu između nedostataka u ishrani i bolesti. Šta čini zdravu ishranu? Potrebe variraju od osobe do osobe, ali evo opštih uputstava koja će vam pomoći da sa pravilnom ishranom počnete na pravi način. Jedite bar pet vrsta voća i pet vrsta povrća svakog dana. Najbolji način da to postignete je da napravite salatu od pet vrsta povrća — što je salata šarenija, veća je raznovrsnost hranljivih materija koje sadrži.Što se tiče voća, jedite voćnu salatu od više vrsta voća, ili ubacite razno voće u pahuljice za doručak. Jedenje voća i povrća povećava unos vlakana i pomaže dnevni unos vitamina i minerala. Glavna korist je smanjen rizik od bolesti, snižavanje holesterola i krvnog pritiska i olakšano mršavljenje. Dokazano je da unos voća i povrća pomaže u zaštiti od različitih oblika raka. Druge studije ukazuju na sličnu zaštitu od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, moždanog udara, divertikuloze i katarakte. Od svake vrste voća treba pojesti po jedan komad, a povrća po pola šolje.

Pošto kuvanje uništava važne sastojke, pokušajte da jedete i voće i povrće presno, ili prokuvajte povrće na pari. Prekuvano, zamrznuto i konzervisano voće i povrće ima manji sadržaj hranljivih materija i više natrijuma, šećera i konzervansa. Jedite pet porcija žitarica dnevno. Izbegavajte beli hleb, beli pirinač i druge preterano obrađene žitarice. Čak i ako su obogaćene ili ojačane”, ovim namirnicama i dalje nedostaju bitne hranljive materi-je. Radije potražite hranu od celog zrna, bez dodatka rafinisanog šećera (pogledajte spisak sastojaka na etiketi). “Čitavo zrno” se sastoji od: mekinja, koje sadrže celulozu, vitamine B grupe, masti, minerale i proteine; klica, koje su izvor proteina, masti i vitamina A, B i E; endosperma, koji sadrži složene ugljene hidrate. Većina vitamina i minerala u žitaricama nalazi se u spoljašnjim slojevima (mekinje i klice), a obrada uklanja oba ta dela zajedno s hranljivim materijama. Jedna porcija je komad hleba ili šolja kuvanog zrnevlja ili rezanaca.Pravilna ishrana je nezamisliva bez celih zrna. Jedite više složenih ugljenih hidrata. Na isti način treba da povećate unos složenih ugljenih hidrata, a smanjite unos prostih ugljenih hidrata. Složeni ugljeni hidrati nalaze se u neobrađenom, nerafinisanom povrću; u suvom pasulju i grašku; u proizvodima od punog zrna; u žitaricama kao što su raž, ječam, loboda, proso, smeđi pirinač, heljda, kukuruz i ovas. (Setite se da su beli hleb, beli pirinač, kao i mnogi rezanci i pahuljice tokom obrade lišeni većine složenih ugljenih hidrata.) Prosti ugljeni hidrati se uglavnom nalaze u šećerima: beli i smeđi šećer, osvežavajuća pića, slatkiši, sušeno voće, pekmezi, smrznuto ili konzervisano voće, sladoled i pudinzi. Prosti ugljeni hidrati ničim ne doprinose vašoj ishrani osim kalorijama, a mogu da poremete način na koji telo metaboliše šećer, dovodeći do visokog šećera u krvi i dijabetesa. Umesto njih, koristite nerafinisane zaslađivače kao što su med i voćni sokovi. Izbegavajte veštačke zaslađivače, jer istraživanja pokazuju da mogu da iskomplikuju dijabetes i čak i da izazovu rak.
pravilna ishrana
Jedite bar 25 g vlakana dnevno bez njih je pravilna ishrana nezamisliva. Vlakna celuloze nalaze se uglavnom u zidu biljih ćelija, koje naš organizam ne može da svari. Postoje dva tipa vlakana: nerastvorljiva (kao pšenične mekinje) i rastvorljiva, koja se mogu naći u ovsenim mekinjama, jabukama, višnjama i korenu maslačka, između ostalog. Kombinacija oba tipa se preporučuje u prevenciji raka dojke i crevnih bolesti kao što su zapaljenje slepog creva, divertikuloza i rak debelog creva. Jedite ribu, ali ograničite unos drugih životinjskih proizvoda. Crveno meso, što uključuje govedinu i svinjetinu, povezuje se s povećanom opasnošću od srčanog napada, nekoliko oblika raka, bolesti prostate, visokog krvnog pritiska i mnogih drugih bolesti. Preporučuje se najviše jedna porcija crvenog mesa nedeljno. Piletina i ćuretina su bolje od crvenog mesa, ali studije pokazuju da je morska riba daleko najbolja, pošto nudi zaštitu od srčanih bolesti, multiple skleroze, raka, visokog krvnog pritiska, zapaljenskih stanja uključujući i reumatoidni artritis. Naročito se preporučuju losos, skuša, tuna, riba list, sardele i haringe. Uopšte rečeno, morska riba je zdravija od gajene. Redovno jedite soju i proizvode od soje. Sojini proteini sadrže kalcijum i biljne estrogene, za koje je dokazano da efikasno sprečavaju osteoporozu i smanjuju valunge kod žena u menopauzi. Sojini proteini takođe smanjuju serumski holesterol i rizik od raka dojke, prostate i debelog creva. Pijte najmanje osam čaša vode dnevno, kako bi vam telo bilo zasićeno. Dehidracija izaziva zatvor, suvu kožu, bore i probleme s bubrezima. Takođe može da vam naruši sposobnost koncentracije. Filtrirana voda je u principu bolja od obične pijaće vode, koja može da bude zagađena.

loading...
loading...
loading...