loading...

Gojaznost – bolest savremenog doba

Masno tkivo ulazi u sastav ljudskog organizma, i svojim rasporedom i količinom doprinosi oblikovanju tela. Kada govorimo o masnom tkivu prvo nam na pamet padaju naslage koje ruše estetiku ljudskog tela. Ali, zapravo i nije baš tako. Masno tkivo predstavlja depo energije, i to je njegova primarna uloga, da obezbedi energiju za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a isto tako obezbeđuje toplotnu energiju čoveku i mehaničku zaštitu unutranjim organima. Osobe normalne telesne mase, imaju u proseku deset do petnaest kilograma masnog tkiva, a u patološkim stanjima njegova masa može preći i preko sto kilograma.

Sastav masnog tkiva

Masno tkivo sastoji se od ćelija zvanih adipociti, okruglastog oblika ispunjenih masnim kapima, i male količine međućelijskog prostora. Kod zdravih osoba, masno tkivo sadrži približno jednak broj masnih ćelija, dok kod gojaznih ljudi ovaj broj može biti višestruko uvećan. Masne ćelije skladište masti koje su u organizam unete putem hrane. Prema položaju masno tkivo se deli na viscelarno koje se nalazi ispod abdominalnog zida i potkožno, ono koje se nalazi ispod kože a iznad abdominalnog zida.

Problemi koje stvara višak masnog tkiva

Prekomerno nakupljanje masnih naslaga može dovesti do dva poremećaja: gojaznosti, koja ako se ne leči vremenom može prerasti u ozbiljan psiho-fizički problem, i pojavu strija koje predstavljaju atrofije kože na mestu gde se ona najviše širi, tanji i puca.

kavitacija

Gojaznost predstavlja svako povećanje telesne mase koje je za deset ili više procenata veće od idealne telesne mase. Postoje parametri pomoću kojih se vrši kontrola idealne težine. Ako indeks telesne mase zvani body mass index ili BMI prelazi 30 kg/m2 smatramo da je osoba gojazna. BMI se dobija kada težinu u kilogramima podelimo sa kvadratom visine izraženom u metrima. Gojaznost ne predstavlja samo estetski problem, već je i dobra podloga za razvoj mnogobrojnih oboljenja kao što su bolesti kardiovaskularnog sistema (povišen pritisak, infarkt miokarda), stečena šećerna bolest kao i mnogobrojni problemi sa kožom usled prekomernog znojenja i poteškoća u sprovođenju lične higijene. Gojaznost nastaje usled kombinacije više faktora: genetika, unos prekomerne količine hrane (naročito visoke kalorijske vrednosti), nedostatka fizičke aktivnosti, bolesti endokrinog sistema kao i unosa pojedinih lekova.

Kako lečiti gojaznost?

Iako danas život iziskuje mnogobrojna odricanja zbog ubrzanog tempa življenja i manjka slobodnog vremena zdravlje ipak treba staviti na prvo mesto. Prve izmene koje treba uneti odnose se na unos hrane i fizičku aktivnost. Bitno je da ishrana bude raznovrsna, podeljena u više manjih obroka i nikako ne dozvoliti prejedanje. Treba unositi voće, povrće, meso, ribu, vitamine i minerale, vlakna. Fizička aktivnost igra bitnu ulogu, šetanje, plivanje, trčanje, pomažu da se sagori višak energije koji bi se u suprotnom taložio u raznim regijama. Uprkos sprovedenim merama može se desiti da na bokovima, stomaku, zadnjici, butinama, ostanu tvrdokorne masne naslage. Tada možemo pristupiti tretmanu kao što je ultrazvučna kavitacija.

Ultražvučna kavitacija – medod za razbijanje problematičnih masnoća

Ultrazvučna kavitacija je jedna od savremenih metoda, koja pokazuju pozitivan efekat i koristi se svuda u svetu za razbijanje masti je kavitacija. Ultrazvučni talasi se usmeravaju u unutrašnjost tkiva, i svoju energiju koriste za uništavanje adipocita, iz kojih sadržaj iscuri, dalje se metaboliše i uklanja iz tkiva. Radi se o bezbednoj i neinvazivnoj metodi, koja nema puno ograničenja za sprovođenje. Nakon primenjenih postupaka nije potrebno vreme za oporavak jer telo ne trpi torturu.