loading...

Dodaci ishrani

Dodaci ishrani postaju sve popularniji jer savremeni čovek nema dovoljno vremena i volje da putem redovne ishrane unese u organizam sve potrebne nutritijemte a mora se priznati često je sve to i prilično komplikovano.

Naučno interesovanje za ulogu ishrane u održavanju zdravlja naročito je naglo poraslo krajem 20. veka. Postoje brojni naučni radovi koji govore u prilog ključne uloge vitaminskih i mineralnih dodataka ishrani u lečenju i sprečavanju bolesti, kao i o važnosti onoga šta jedemo i kako određene nami-nice utiču na to kako se osećamo. Studije su, na primer, pokazale da vitamin A smanjuje rizik od degeneracije mrežnjače, koja je glavni uzrok slepila, i da vitamin C smanjuje dodaci ishranitrajanje i ozbiljnost simptoma prehlade. Isto tako postoji i obilje dokaza o blagotvornim efektima drugih vitamina i minerala koji se mogu kupiti u samoposlugama, apotekama i prodavnicama zdrave hrane. Ovi dodaci nisu zamena za pravilnu ishranu, a zdrava ishrana većinom sadrži sve hranljive materije koje su vam potrebne.Veoma je bitno znati da se neki jeftiniji dodaci ishrani ne iskorišćavaju u dovoljnoj meri već u samo malom procentu obično je cena merilo kvaliteta.Jedan od boljih vitaminskih dodataka je . Neke hranljive materije se čuvaju u organizmu kao zalihe. U telesnim mastima, na primer, čuvaju se vitamini rastvorljivi u masti (vitamini A, D, E i K). Kalcijum i mnogi drugi minerali iz kostiju putuju do svakog mesta gde organizmu zatreba. To znači da nam je u periodu od nekoliko nedelja ili meseci potrebna određena količina ovih hranljivih materija, ali nam razlike u pogledu njihovog dnevnog unosa neće škoditi. Neke druge hranljive materije, kao što su vitamini rastvorljivi u vodi (vitamini B i C), ne talože se kao zalihe, pa ih je potrebno svakodnevno unositi u organizam. Za pojedina stanja takvi dodaci su preporučljivi.
Na primer, dodaci ishrani:
• sadrže hranljive materije koje su nam životno potrebne u trudnoći i starijem dobu;
• sprečavaju narušavanje zdravlja usled nedostatka hranljivih materija u ishrani;
• pomažu u lečenju bolesti, na primer raznih infekcija, pri čemu se povećava količina određene hranljive materije koja je potrebna organizmu;
• pomažu u sprečavanju ili lečenju dijabetesa i bolesti krvotoka.

Procenjena minimalna dnevna potreba – PMDP
Na mnogim dodacima ishrani naveden je procenat PMDP za pojedine hranljive materije koje proizvod sadrži. PMDP je količina hranljive materije dovoljna za zadovoljavanje potreba većine stanovništva (najmanje 97,5%), dok je preporučljiva doza viša od onoga što je većini ljudi zaista potrebno. PMDP je uveliko zamenio preporučljivu dnevnu dozu — PDD (engl. RDA), definisanu kao količina hranljivih materija koja je redovno potrebna većini ljudi da bi ostali zdravi. Ove brojke ne uzimaju u obzir različite potrebe koje su posledica neke bolesti, a mogu varirati u slučaju pušača ili osoba koje uzimaju neke lekove. PMDP pruža opšte smernice, a ne čvrsta i stalna pravila. Lekar će vam možda savetovati da u organizam unosite veću količinu nekih hranljivih materija od one koju predviđa PMDP kako biste pomogli organizmu da što bolje funkcioniše. Na ambalaži pojedinih proizvoda navode se poželjne doze i procenat PMDP (procenjene minimalne dnevne potrebe) ili PDD (preporučljive dnevne doze), preporučene prehrambene količine po kapsuli ili tableti. Često je najbolje odabrati mul-tivitaminsko-mineralni dodatak za opštu namenu dodatak predviđen za rešavanje određenog problema, odnosno za neko životno doba, mada je ponekad preporučljivo kao dodatak uzimati pojedinačne hranljive materije.

Upotrebljavajte sledeće kombinacije:

• kalcijum s magnezijumom, cinkom i vitaminom D;
• gvožđe s vitaminom C i bakrom;
• magnezijum s kalcijumom, fosforom i vitaminom B6;
• selen u obliku seleno-kvasca s vitaminima A, C i E;
• cink u obliku cink-glukonata (u slučaju prehlade i gripa) s vitaminom A i bakrom;
• vitamin A u obliku mešanih karotenoida (na primer beta karoten);
• vitamin B kao kompleks vitamina B;
• vitamin C u preparatu s flavonoidima (koji se ponekad nazivaju i bioflavonoidi);
• vitamin E s mešanim tokoferolima.
Organizam prosečne zdrave osobe prerađuje linolne i alfa-linolenske kiseline, poznate kao esencijalne masne kiseline, u važne biohemijske materije.
Kao što su hormoni i prostaglandini koji upravljaju velikim brojem procesa u organizmu. Neki organizmi ne mogu da prerađuju masne kiseline kako treba, pa će takvim osobama nutricionista možda preporučiti ulje noćurka, ulje lanenog semena ili riblje ulje. Drugoj grupi dodataka ishrani, koja se sve više koristi, pripadaju dodaci koji sadrže jednu ili više esencijalnih aminokiselina (molekula od kojih se sastoje belančevine). Ima mnogo različitih vrsta aminokiselina, a sve one igraju važnu ulogu u izgradnji i obnovi tkiva. Telo ih obično dobija iz namirnica bogatih belančevinama. No, kao što je slučaj i s drugim hranljivim materijama, veliki broj okolnosti može narušiti sposobnost tela da ih apsorbuje iskoristi. Ljudi čija ishrana podrazumeva ograničenu količinu belančevina, kao što su vegani (vegeterijanci koji ne koriste mleko i mlečne proizvode), treba da razmisle o uzimanju dodataka u kojima će se nalaziti veliki izbor aminokiselina. Dodaci s pojedinačnim aminokiselinama ne bi smeli da se uzimaju duže od dve nedelje bez lekarske kontrole, a deci ih uopšte ne treba davati bez prethodnog savetovanja s lekarom.

Koje vitamine uzimati?
Valjana ishrana je način da podstaknete svoj imuni sistem i sprečite bolesti. No, ishrana većine ljudi ne sadrži sve potrebne sastojke, a osim toga, naučna istraživanja pokazuju da je optimalni nivo mnogih hranljivih materija viši od preporučene dnevne doze (PDD).

Pošto većina ljudi dobija dovoljno gvožda iz svakodnevne ishrane, u principu nije potrebno da se uzimaju multivitaminski preparati s gvoždem. Ako ste trudni, razgovarajte s lekarom o pravoj vrsti multivitamina koje ćete uzimati. Trudnice ne bi trebalo da uzimaju više od 5000 internacionalnih je-dinica (IJ) vitamina A dnevno, jer je dokazano da u visokim dozama može da izazove oštećenja ploda.

 

loading...
loading...
loading...